Vrste LNB-ova (konvertora) na satelitskim antenama

Postoje razne vrste LNB-a. Neke od njih su :

- Single LNB. LNB je Single, jer na sebi ima samo jedan priključak za koaksijalni kabl.

- Twin LNB. LNB je Twin jer na sebi ima dva priključka za koaksijalni kabl, tj. kablove, pa se pomoću ovog LNB-a mogu povezati jedan ili dva satelitska resviera na jednu satelitsku antenu.

- Quad LNB, Quad znači da na sebi ima četiri priključka za koaksijalne kablove, te se pomoću njih mogu povezati do četiri satelitska resivera na jednu satelitsku antenu.


Postoje i MONOBLOCK LNB-ovi. Ovi LNB-ovi su dva LNB-a (fabrički) spojena u jedan "blok". Imao sam prilike da se vidim monoblock-ove na 3 stepena i na 6 stepeni. Naravno, svaki od monoblock-ova može biti Single, Twin ili Quad.

Monoblock-ovi na 3 stepena su monoblokovi kod kojih 2 LNB-a, koja su integrisana u njemu, primaju signale dva sa satelita koji su "u razmaku" od 3 stepena. Kao primer njihovog korišćenja možemo navesti prijem signala sa dva satelita : Hot Bird (koji zauzima poziciju od 13 stepeni istočno - 13E) i Etelsat w3 (16 stepeni istočno - 16E). Takođe, ovaj monoblock LNB može primati i signale sa satelita Eutelsat w3 (16E) i satelita Astra (19,2E).

LNB monoblockovi na 6 stepeni su monoblokovi kod kojih integrisani LNB-i hvataju signale sa satelita koji su međusobno "u razmaku" od 6 stepeni. Kao primer upotebe, može se navesti primer prijema signala sa satelita Hot Bird (13E) i sa satelita Astra (19,2E).

Geostacionarna orbita i geostacionarni sateliti

Geostacinarna orbita je orbita oko planete Zemlje na kojoj su smešteni telekomunikacioni sateliti sa kojih se emituje satelitska televizija. Zbog geostacionarne orbite, telekomunikacioni sateliti u njoj se nazivaju geostacionarnim satelitama. Geostacionarna orbita se nalazi iznad Ekvatora, a specifična je po tome što se u njoj poništavaju centrifugalna sila i centipetalna sila (gravitaciona sila u ovom sličaju) (između Zemlje i geostacinarnog satelita), tj. Fc=Fg.

Glavne karakteristike geostacinarnih satelita su :

-         nalaze se iznad Ekvatora;

-      kreću se istom ugaonom brzinom kao i Zemlja, pa su u svakom trenutku iznad iste tačke na Zemlji;

-         gledano sa Zemlje, sateliti su stacionarni, tj. nalaze se uvek iznad iste tačke na Zemlji;

-         koriste se za globalne komunikacije : satelitska televizija, prenos podataka i sl.

Po podacima do kojih sam došao, masa Zemlje je M=5,9726 *10²⁴ kg, a poluprečnik Zemlje je R=6372,797 km (ove vednosti su potrebne za iračunavanje ratojanja između Zemlje i satelita). Izjednačavanjem centrifugalne sile sa centipetalnom silom (centripetalna sila za ovaj slučaj je gravitaciona sila), može se izračunati rastojanje r od centra Zemlje do geostacionarne orbite, tj. do (geostacinarnog) satelita. 

Po mojoj računici : r=42244,19 km

Znajući koliki je poluprečnik Zemlje dobio sam da je rastojanje između geostacionarne orbite (tj. geostacionarnog satelita) i površine Zemlje 

r-R=35871,39 km, što je približno 36000 km.